Dok se naši politički glasnogovornici razmeću izjavama o “najboljoj turističkoj sezoni ikada”, mi, obični smrtnici, stojimo na Baščaršiji i češemo se po glavi. Jer, između redova tih blistavih prognoza, krije se jedna surova realnost, začinjena, čini se, dozom apsurda koju samo mi možemo proizvesti.

Ćevapi za elitu i “besplatne” boleštine

Sarajevo, grad susreta kultura, mirisa kafe i… ćevapa. Ćevapi, koji su nekada bili simbol pristupačnog, domaćinskog obroka, sada su postali luksuz. Čujete li dobro? Petnaest konvertibilnih maraka za porciju ćevapa! To više nije obrok, to je investicija. Pa ko to može da priušti? Lokalac? Teško. Za te pare, mnogi će morati da se “prošvercuju” u vlastitom gradu, kao turisti bez pasoša, samo da bi pojeli ono što im je vijekovima bila tradicija. Pita je skočila u nebesa, kafa na Čaršiji ti pojede dio plate. Sarajevo je postalo ekskluzivni butik, rezervisan za one s dubljim džepom.

Ali, ne brinite, ima i “gratis” sadržaja! Jer dok se mi dičimo brojem turista i rastom dolazaka, grad nam se davi u smeću i zapuštenosti. Miševi šetaju ulicama kao da su turistički vodiči, a spomen na leptospirozu i brucelozu zvuči kao nova, neobična stavka na turističkom meniju. Da li ćemo turistima, uz šoljicu kafe i preskupe ćevape, zaista poklanjati i zdravstvene rizike? Je li to taj autentični doživljaj koji nudimo – ne samo bogatu istoriju već i bogat biodiverzitet ulične faune?

Optimizam s vidikovca i praksa s trotoara

Kontrast između zvaničnog optimizma i ulične stvarnosti je zapanjujući. Dok se iz političkih kabineta puca o “enormnim posjetama”, mi se borimo sa kontejnerima koji se prelivaju, ulicama koje smrde i infrastrukturom koja se raspada. Koga ovdje varamo? Turiste, koji će možda i doći i potrošiti, ali će ponijeti sa sobom i utisak o gradu koji se guši u vlastitom otpadu i apsurdnim cijenama? Ili sami sebe, vjerujući u bajke dok nam stvarnost curi kroz prste?

Sarajevo, grad koji ima dušu, istoriju i neprocjenjiv šarm, polako postaje žrtva nebrige i kratkoročne ekonomske politike koja sve žrtvuje za “brojke”, ignorišući kvalitet života svojih građana i autentičnost vlastite ponude. Jer, kad ćevap postane luksuz, a zdravstveni rizik “gratis dodatak”, onda više ne govorimo o turizmu, nego o nekoj čudnoj kafanskoj halucinaciji, gdje stvarnost izgleda kao loš vic.

Tako da, dok čekamo tu “najbolju turističku sezonu ikada”, možemo se samo nadati da će turisti imati dobar imunitet i još bolji smisao za humor. Jer, za 15 KM, bar bi roštilj trebao biti sterilan.