Birvaktile, u jednoj zemlji između tri rijeke i četiri istine živjeli su ljudi koji su vjerovali da je problem – u ogledalu.

Jer kad god bi se pogledali, nešto im je bilo krivo: kosa, nos, boja kože, izborna volja.

U toj zemlji, vladari su prodavali ogledala. Ali ne obična. To su bila ogledala s filterima – neko je u njima izgledao bogatiji, neko pošteniji, a neko… nacionalniji.

Narod je, naravno, stajao u redovima da kupi to ogledalo. Jer lakše je platiti laž, nego izdržati istinu. I tako je prošlo sedam izbora, pet reformi, tri entiteta i jedan veliki kredit.

Jednog dana, pojavilo se jedno ogledalo koje nije imalo nikakav filter. Bilo je jednostavno. Pokazivalo je ono što jeste.

Pogledaš – i vidiš:

– strah,

– šutnju,

– kredit na 20 godina i diplomu koja služi kao podmetač za miš.

Zvali su to ogledalo opasnim.

Jer je u njemu narod prvi put vidio sebe – ne kao žrtvu, nego kao saučesnika.

Pokušali su ga razbiti, ali… Svaki komadić je i dalje pokazivao isto.

Zato, draga djeco odrasla,

ako vam ikad neko kaže da je ogledalo problem,

znajte da ili vam prodaje laž,

ili vam se plaši pogleda.

Jer u bajkama se čuda dešavaju kad poljubite žabu. A u stvarnosti – kad pogledate sebe bez izgovora.

Kraj – ili početak kad odlučiš gledati.